|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Bolja organizacija |
Pismo iz Zaječara objavljeno u NIN-u broj 2897 od 6. jula 2006.
godine
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Dijabetes je rastući problem u celom svetu pa i u Srbiji, kako po
pitanju učestalosti i teških komplikacija do kojih može dovesti tako
i po resursima koje troši. Opšti je stav u svetu da oko 7%
stanovništva ima ovaj zdravstveni problem ali, nažalost, nikad nisu
svi oboleli i pronađeni pa jedan deo stanovnika polako razvija
dijabetesne komplikacije a da i ne zna da ima dijabetes. Svaki
ovakav tekst povećava opštu pozornost na dijabetes a čitaoce podseća
da je potrebno da se prokontrolišu. I to je razlog što sve
organizacije za borbu protiv dijabetesa kao i zdravstveni
profesionalci povremeno imaju kampanje podizanja pozornosti na ovaj
problem. Nisam siguran, međutim, da je dobro protumačeno nastojanje
Republičog fonda zdravstvenog osiguranja. Odluka koja je donešena
zaista je nezgrapna ali u njoj se uočava nešto jako pozitivno. Prvi
put, koliko je meni poznato, uočen je dijabetes kao problem koju ovu
državu mnogo košta i pokazana je dobra volja da se uštedi. I to je
sasvim dobra polazna tačka. Kad se govori o troškovima lečenja
dijabetesa (ovim problemom u SAD bavili su se devedesetih godina),
postoje direktni i razne vrste indirektnih troškova. Pre svega treba
pomenuti troškove medicinskih pregleda i nege (grubo gledajući to su
plate i bolnički troškovi), zatim sredstava za lečenje (tablete,
insulin, glukomeri, tračice za kontrolu) ali to nisu svi troškovi.
Dijabetes koji se ne leči idealno, ubrzano vodi u teške komplikacije
(slepilo, bubrežnu slabost koja se leči hemodijalizom, ulceracije na
stopalima koje vode ka amputacijama) a takođe važan je faktor
aterosklerotskih komplikacija (šloga, infarkta i ishemije donjih
ekstremiteta). Ova druga grupa po ceni lečenja i težini posledica
koje ostavlja na društvo daleko prevazilazi one prve troškove. I u
tom grmu leži zec. Čim neko poželi da uštedi na lečenju obolelih od
dijabetesa on jako kratko ima ideju da im zakine prava ali vrlo brzo
shvati da je dobra organizacija dijabetološke zaštite pravi put ka
uštedama. Mislim da bi organizacija dijabetološke zaštite u Opštini Zaječar mogla biti primer kako uštedeti a u isto vreme smanjiti patnje obolelih. Najvažniji zadatak svakoga ko želi dobru organizaciju je da ima dobru kartoteku jer time svakoga trenutka zna koliko ima obolelih i koje su im potrebe. U svakom slučaju, u Zaječaru ima 2650 osoba sa dijabetesom i to je u populaciji sa 20 i više godina oko 5% građana. To odgovara procentu dijagnostikovanih pacijenata u SAD a znatno je više nego u drugim delovima Srbije. Svim osobama sa dijabetesom insulin se prepisuje isključivo u ambulanti za dijabetes. Tako postoji potpuna kontrola nad potrošnjom insulina. Doza insulina jako varira tako da nekom bolesniku jedno pakovanje traje mesecima a drugome se mora dati i nekoliko pakovanja za mesec dana. Još 2003. godine 69% osoba koje se leče insulinom terapiju su davali PEN brizgalicama (www.diabetes.org.yu/tema07.htm), u 2005. godini to je slučaj gotovo 100% (samo 2 bolesnika preferiraju davanje špricevima). Rezultati ovakvog pristupa su da od 39 osoba na dijalizi dijabetes ima samo 5 i to nisu na insulinskoj terapiji, što ukazuje da je dijabetes kod njih više koincidencija (uobičajeno je da oko 20% osoba na dijalizi bubrežnu slabost dobije zbog dijabetesa Vraćanje na to da se insulin daje špricevima i iglama nije dobar potez iz nekoliko razloga. Prvo kada se insulin daje na ovaj način uvek se nekoliko jedinica baci pri svakom punjenju i to povećava potrošnju insulina za 10-30% i to treba uzeti u obzir, broj osoba koji se odluči na insulinsku terapiju smanjiće se a to su osobe koje će posle desetak godina biti slepe, sa amputiranim nogama, šlogirane ili zbog infarkta znatno umanjenih funkcija. Treba napomenuti i to da je u Australijskom paramentu najveća lobi grupa ona za borbu protiv dijabetesa (prošle godine se i premijer ove države pojavio sa majicom kojom je podržao nastojanje da se dijabetes što bolje kontroliše u ovoj zemlji. Prim dr Miodrag Đorđević Internista-magistar endokrinologije Član Europian Association for the Study of Diabetes Član Professional section of American Diabetes Association |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
