Novolet zamena
 
   

DIABETES ZAJEČAR
Društvo za borbu protiv šećerne bolesti "Zaječar"
 

   
           
      | Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Vaša pisma | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj |  
 
 
 

 

 

O dijabetesu

  1. Šta je dijabetes?
  2. Epidemija dijabetesa i njen uticaj na Evropu
    Brošura sa evropskog foruma o dijabetesu u Kopenhagenu 2012. godine
    Prevod: Miodrag Đorđević
  3. Lečenje hiperglikemije kod tipa 2 dijabetesa
    - konsezus algoritam (usaglašeni pravilnik) za uvođenje i prilagođavanje terapije
  4. Novi lekovi u lečenju dijabetesa
  5. Procena metaboličke kontrole
    značaj određivanja glikoziliranog hemoglobina u savremenoj terapiji dijabetesa
    Profesor dr Nebojša M. Lalić
  6. Diabetes i obeležja ličnosti i psihološki poremećaji
    Maja Radenković
  7. Prevencija i lečenje dijabetesnih komplikacija – kardiovaskularna oboljenja
  8. 6. februar 2008.
    Prekinuta grana ACCORD studije
    u kojoj je kod ispitanika intenzivno regulisana glikemija
  9. 23. jul 2008. Konsenzus o dijagnozi i lečenju predijabetesa AACE
    (Američko udruženje kliničkih endokrinologa)
  10. Diabetes kod dece – Kao grom iz vedra neba!
    Sa dr Tatjanom Milenković razgovarao je Saša Grujović
  11. Potencijalna povezanost glargine insulina (Lantus, Sanofi-Aventis)
    i nastanka kancera
  12. Međunarodna povelja o pravima i odgovornosti osoba sa dijabetesom
  13. Klinički put za prevenciju komplikacija dijabetesa
 
 

Osnovni principi terapije insulinom kod dece i mladih sa dijabetesom tipa 1 – vodič za decu i roditelje
Dragan Zdravković, Tatjana Milenković, Ljiljana Plavšić, Slađana Živanović
(pdf - 1.5MB)

Kako živeti sa dijabetesom tip 2
(.pdf - 655KB)
NovoNordisk

Novi lekovi

Pogledajte stručni prilog:
Glikoregulacija biaspart insulinom osoba sa dijabetesom u opštini Zaječar u 2008. godini
Miodrag Đorđević, Dragan Zdravković, Aleksandar Aleksić

 
     
 
      Prevencija i lečenje dijabetesnih komplikacija
kardiovaskularna oboljenja
Standardi kliničke prakse u terapiji dijabetesa – preporuke ADA 2010


Pripremio: prim dr Miodrag Đorđević

Kardiovaskularna oboljenja (KVO) glavni su uzrok morbititeta i mortaliteta osoba sa dijabetesom i jedan od glavnih uzroka velikih direktnih i indirektnih troškova lečenja dijabetesa. Hipertenzija i dislipidemija koje uobičajeno prate dijabetes tip 2 jasni su faktori rizika za KVO a i dijabetes sam po sebi predstavlja nezavisan faktor rizika. Brojna istraživanja pokazala su efikasnost kontrole pojedinih kardiovaskularnih rizika za smanjivanje učestalosti KVO kod osoba sa dijabetesom.

Kontrola hipertenzije

Rano otkrivanje i dijagnoza
  • Krvni pritisak treba meriti prilikom svakog kontrolnog pregleda zbog dijabetesa. Osobama koje imaju sistolni pritisak ≥ 130 mmHg ili dijastolni krvni pritisak ≥ 80 mmHg krvni pritisak treba proveriti narednog dana. Ponovno izmereme povišen krvni pritisak potvrđuje dijagnozu hipertenzije.

Ciljevi

  • Osobe sa dijabetesom treba lečiti tako da sistolni krvni pritisak bude manji od 130 mmHg
  • Osobe sa dijabetesom treba lečiti tako da dijastolni krvni pritisak bude manji od 80 mmHg.

Lečenje

  • Osobama sa sistolnim krvnim pritiskom 130-139 mmHg ili dijastolnim pritiskom 80-89 mmHg može se savetovati usvajanje zdravog stila života ali ako se, za maksimalno 3 meseca, ne postignu terapijski ciljevi treba dodati farmakološku terapiju
  • Osobe koje imaju težu hipertenziju (sistolni pritisak ≥ 140 mmHg ili dijastolni krvni pritisak ≥ 90 mmHg) odmah po dijagnozi, uz savet o promeni stila života, treba dodati farmakološku terapiju
  • Terapija hipertenzije, tokom života, podrazumeva gubitak telesne težine ako je osoba gojazna, smanjivanje količine soli u ishrani a povećanje kalijuma (DASH dijeta), umeren unos alkohola i povišenu fizičku aktivnost
  • Farmakološka terapija osoba sa dijabetesom i hipertenzijom treba da prati preporuke koje uključuju ACE inhibitore i blokere angiotenzin 2 receptora (ARB). Ako se jedna klasa lekova ne podnosi zameniti je drugom. Ako se terapijski ciljevi ne postignu, osobama koje imaju GFR ≥ 30 ml x min / 1,73 m2 dodati tiazidni diuretik a osobama koje imaju GFR < 30 ml x min / 1,73 m2 dodati diuretik Henleove petlje
  • Terapija kombinacijom lekova (dva ili više u maksimalnim dozama) obično je potrebna da bi se dostigli terapijski ciljevi
  • Ako se koriste ACE inhibitori, ARB ili diuretici redovno treba pratiti bubrežnu funkciju i nivo kalijuma u cirkulaciji
  • Trudnice sa dijabetesom i hipertenzijom treba da dostignu terapijski cilj 110-129/65-79 mmHg kako zbog zdravlja trudnice tako i ploda. Tokom trudnoće ACE inhibitori i ARB kontraindikovani su

Hipertenzija je česta kod osoba sa dijabetesom a njena prevalencija zavisi od tipa dijabetes, godina života, prisustva gojaznosti i pripadnosti određenim etničkim grupama. Hipertenzija je jedan od glavnih faktora rizika, kako za KVO tako i za mikrovaskularne komplikacije. Kod tipa 1 dijabetesa, hipertenzija često posledica postojeće nefropatije dok kod tipa 2 obično koegzistira kao jedan od kardiovaskularnih faktora rizika.

a. Screening i dijagnoza. Krvni pritisak, u ambulanti, treba da meri uvežbana osoba uz praćenje uputstava koje se odnose na osobe bez dijabetesa: merenje u sedećoj poziciji sa nogama na podu, rukom oslonjenom na podlogu i u visini srca, posle 5 minuta odmora. Veličina manžete treba da bude odgovarajuća. Povišene vrednosti treba da budu potvrđene narednog dana. Zbog udruženog neželjenog dejstva sa dijabetesom, kod osoba sa dijabetesom granice normalnih vrednosti niže su nego kod osoba bez dijabetesa (granica hipertenzije kod osoba sa dijabetesom, krvni pritisak ≥ 130/80 mmHg, kod osoba bez dijabetesa krvni pritisak ≥ 140/90 mmHg). Merenje 24 satnog krvnog pritiska u kućnim uslovima može može doprineti isključivanju ''hipertenzije belih mantila'', maskirane hipertenzije i drugih razlika između krvnog pritiska izmerenog u amblanti i stvarnog krvnog pritiska. Istraživanja u populaciji bez dijabetesa pokazuju da ovakvo merenje bolje korelira sa kardiovaskularnim rizikom nego ambulantno merenje krvnog pritiska. Ipak preporuke o koristima terapije hipertenzije zasnivaju se na ambulantno merenom krvnom pritisku

b. Terapijski ciljevi. Randomizovane kliničke studije pokazale su značaj lečenja hipertenzije (smanjeno oboljevanje od koronarne bolesti, šloga i nefropatije ako se krvni pritisak smanji na manje od 140/80 mmHg). Epidemiološke analize pokazuju da je krvni pritisak veći od 115/75 mmHg povezan sa povišenom stopom KVO i mortalitetom osoba sa dijabetesom. Stoga, postizanje krvnog pritiska manjeg od 130/80 mmHg razumno je ako se bezbedno može dostići. ACCORD studija, koja je u toku, trebalo bi da pokaže da li terapijski cilj sistolnog pritiska < 120 mmHg ima veći protektivni kardiovaskularni efekat od sistolnog pritiska < 140 mmHg kod osoba sa tipom 2 dijabetesa.

c. Terapijske strategije. Iako nema dobro kontrolisanih studija o terapiji hipertenzije kod osoba sa dijabetesom dijetom i povećanom fizičkom aktivnošću, DASH studija kod osoba sa hipertenzijom bez dijabetesa pokazala je da je efekat zdravog stila života isti kao jednog antihipertenzivnog leka. Terapija zdravim stilom života podrazumeva smanjivanje unosa natrijuma na manje od 1500 mg/dan, smanjivanje povišene telesne težine, povećano korišćenje voća i povrća u ishrani i korišćenje obranog mleka i mlečnih proizvoda sa manje masnoća, izbegavanje unosa većih količina alkohola (ne više od 2 pića muškarci a jednog pića žene) kao i povećanje fizičke aktivnosti. Ove nefaramakološke mere blagotvorno deluju i na kontrolu glikemije i lipidnog profila. Značaj ovih mera na pojavu kardiovaskularnih događaja još nije utvrđen. Pokušaj lečenja nefarmakološkim merama može biti logičan kod osoba sa dijabetesom i blagom hipertenzijom (sistolni pritisak 130-139 mmHg, dijastolni pritisak 80-89 mmHg) ali ako je veći farmakološku terapiju treba odmah dodati. Snižavanje krvnog pritiska različitim režimima koji uključuju različite antihipertenzivne lekove, ACE inhibitore, ARB, beta blokera, diuretike i blokere kalcijumskih kanalića pokazalo se značajno u smanjivanju kardiovaskularnih događaja. Nekoliko studija izdvojilo je ACE inhibitore kao superiornije u redukciji kardiovaskularnih događaja ali različite druge studije nisu dokazale prednost ovih lekova u inicijalnoj terapiji u opštoj populaciji, već je to bio slučaj sa malim dozama tiazidnih diuretika. Kod osoba sa dijabetesom, inhibitori renin-angiotenzin sistema mogu imati značajnu prednost u inicijalnoj terapiji hipertenzije. Ispitivanjem nehipertenzivne grupe sa visokim rizikom za kardivaskularne događaje, u velikoj podgrupi osoba sa dijabetesom, ACE inhibitori smanjivali su rizik od kardivaskularnih događaja. U grupi osoba sa kongestivnom srčanom slabošću, uključujući i grupu osoba sa dijabetesom, ARB značajno smanjuju velike kardiovaskularne ishode a u grupi osoba sa dijabetesom tip 2, značajno štite od nefropatije. Inhibitori renin-angiotenzin sistema superiorniji su u odnosu na blokere kalcijumskih kanalića u smanjivanju srčane slabosti ali u podgrupi osoba sa dijabetesom rezultati su nekonzistentni. Kako je dijabetes povezan sa pojavom KVO a postoji i visoka prevalenca nedijagnostikovanih KVO kod osoba sa dijabetesom, ova grupa lekova i dalje je prva linija terapije hipertenzije osoba sa dijabetesom. Nedavno je grana ADVANCE studije koja pratila hipertenziju pokazala da rutinsko davanje ACE inhibitora pirindoprila i diuretika indapamida značajno smanjuje i mikro i makrovaskularne događaje. Poboljšan ishod može biti i posledica nižeg krvnog pritiska u grupi koja je uzimala prethodnu kombinaciju lekova. ACCOMPLISH studija pokazuje smanjenje morbiditeta i mortaliteta u grupi koja dobija benzapril i amlodipin u odnosu na grupu koja je uzimala benzapril i hidrohlortiazid. Dodatni povoljni efekti inhibitora renin-angiotenzin sistema kod osoba sa albuminuriom ili bubrežnom insuficijencijom dodatni su razlog za korišćenje ovih lekova. Važno je napomenuti da većina osoba sa hipertenzijom zahteva kombinovanu terapiju, pogotovo osobe sa dijabetesom koje imaju strožije terapijske ciljeve. Veliki broj osoba zahteva terapiju sa 3 ili više preparata da bi dostigao terapijske ciljeve. Ako je osoba rezistentna na najmanje 3 antihipertenziva u maksimalnim dozama od kojih je jedan diuretik, kliničar treba da razmotri potrebu za ispitivanjem sekundarnih formi hipertenzije. Tokom trudnoće, žene sa dijabetesom i hipertenzijom, imaju ciljni krvni pritisak 110-129/65-79 mmHg. Niži krvni pritisak može dovesti do usporenog fetalnog rasta. Tokom trudnoće, lečenje hipertenzije ACE inhibitorima i ARB kontraindikovano je jer mogu dovesti do oštećenja ploda. Antihipertenzivi koji su sigurni i efektivni tokom trudnoće su: metildopa, labetalol, diltiazem, klonidin i prazosin. Hronična upotreba diuretika tokom trudnoće može dovesti do smanjenja volumena plazme trudnice pa time smanjiti uteroplacentalnu perfuziju.

Dislipidemija / terapija

Preporuke

Screening

  • Većina odraslih osoba treba da kontroliše lipidni profil jednom godišnje. Osobe koje su u niskom riziku (LDL < 2,6 mmol/l, HDL > 1,3 mmol/l, trigliceridi < 1,7 mmol/l) lipide mogu kontrolisati jednom u 2 godine.

Terapijske preporuke i ciljevi

  • Usvajanje zdravog stila života (redukcija zasićenih i trans masti u ishrani kao i unosa holesterola, povećan unos omega-3 masnih kiselina, dijetnih vlakana i biljnih stenola i sterola; smanjenje telesne težine ako je potrebno: povišena fizička aktivnost) popravlja lipidni profil osoba sa dijabetesom
  • Terapiju statinima treba dodati zdravom stilu života bez obzira na nivo lipida kod osoba sa dijabetesom i:
    - Ispoljenim KVO
    - Bez KVO ako imaju više od 40 godina i imaju jedan ili više rizika za KVO
  • Osobe sa niskim rizikom za KVO (mlađe od 40 godina, bez jasno ispoljenog KVO) terapiju statinima treba da započnu ako je i pored zdravog stila života ako LDL < 2,6 mmol/l, kao i kod onih koji imaju višestruke faktore rizika za KVO
  • Kod osoba bez jasnih rizika za KVO, primarni terapjiski cilj je LDL < 2,6 mmol/l.
  • Kod osoba sa ispoljenim KVO terapijski cilj je niži - LDL < 1,8 mmol/l i postiže se visokim dozama statina
  • Ako se kod osoba koje uzimaju statine ne postižu ciljevi na maksimalnu tolerabilnu dozu statina alternativni cilj je redukcija LDL 30-40% od bazalne vrednosti
  • Poželjan je nivo triglicerida < 1,7 mmol/l i HDL > 1,0 mmol/l kod muškaraca i HDL > 1,3 mmol/l kod žena ali je snižavanje LDL statinima najvažniji cilj
  • Ako se ciljevi ne dostignu maksimalno tolerabilnom dozom statina, moguće je uvesti kombinaciju statina sa drugim lekovima koji snižavaju masnoće ali ove kombinacije još uvek nisu evaluirane u velikim studijama
  • Terapija stainima kontraindikovana je u trudnoći

    a. Dokazi da je terapija lekovima koji smanjuju nivo lipida korsna. Osobe sa tipom 2 dijabetesa imaju povećanu prevalencu lipidnih poremećaja što doprinosi povećanom riziku za oboljevanje od KVO. Tokom poslednjih dekada, mnoge kliničke studije potvrdile su zanačajne doprinose farmakološke terapije (prevenstveno statina) za povoljne kardiovaskularne ishode, kako kod osoba koje ih imaju tako i u primarnoj prevenciji KVO. Analiza podgrupa osoba sa dijabetesom, u velikim kliničkim istraživanjima i kliničkim istraživanjima posebno dizajniranim za osobe sa dijabetesom, pokazuju značajne efekte na primarnu i sekundarnu prevenciju KVO. Snižen nivo HDL, često udružen sa povišenim trigliceridima, najčešći je lipidni poremećaj kod osoba sa tipom 2 dijabetesa. Međutim, klinički dokazi za lekove koji leče ove poremećaje nisu tako snažni kao za terapiju statinima. Za nikotnsku kiselinu pokazalo se da smanjuje nepovoljne kardiovaskularne ishode ali je istraživanje rađeno na osobama koje nemaju dijabetes. Gemfibrozil smanjuje rizike za KVO kod osoba bez dijabetesa ali i u podgrupi osoba sa dijabetesom. U velikoj studiji, dizajniranoj za osobe sa dijabetesom, fenofibrat nije umanjio kardiovaskularne ishode.

    b. Terapija dislipidemije i terapijski ciljevi. Kod većine osoba sa dijabetesom prioritet lečenja dislipidemije je snižavanje LDL do ciljne vrednosti LDL < 2,6 mmol/l (osim kad je teška hipertrigliceridemija hitan terapijski cilj). Korekcija stila života može pomoći nekim osobama da dostignu terapijske ciljeve. Dijetetski saveti treba da budu prilagođeni životnoj dobi osobe, tipu dijabetesa, postojećoj farmakološkoj terapiji, lipidnom profilu i drugim medicinskim stanjima i treba da budu koncentrisani na redukciju unosa zasićenih masti, holesterola i trans masti a povećanju unosa omega 3 masnih kiselina, dijetnih vlakana (onih iz koštunjavog voća, mahunarki i limunastog voća) i biljnih stanola i sterola. Dobra glikoregulacija doprinosi poboljšanju lipidnog profila, pogotovo kod osoba sa vrlo visokim trigliceridima i lošom glikoregulacijom. Osobama koje imaju KVO, ili su starije od 40 godina ili imaju faktore rizika za KVO, farmakološku terapiju treba uvesti uz promenu stila života bez obzira na nivo lipida. Statini su lekovi izbora za redukciju LDL. Kod osoba koje ne zadovoljavaju gornje kriterijume, statine treba razmotriti ako imaju povišen LDL i pored zdravog stila života i dobre glikoregulacije ili ako osoba ima povišen rizik za KVO (višestruki faktori rizika, dugotrajan dijabetes). Postoji vrlo malo kliničkih istraživanja osoba sa tipom 2 mlađim od 40 godina i osoba sa tipom 1 svih životnih dobi. U Heart Protection Study (ispitivala osobe mlađe od 40 godina i imala podgrupu od oko 600 osoba sa dijabetesom tip 1) kod oba tipa dijabetesa postignuto je slično smanjene rizika od KVO mada nije postignuta statistička značajnost. Iako dokazi nisu definitivni, razmatranje terapije statinim kod osoba sa tipom 1 dijabetesa slično je onome kod tipa 2, posebno ako postoji neki kardiovaskularni rizik.

    c. Alternativni ciljevi nivoa LDL. Praktično sva klinička istraživanja uticaja statina na kardiovaskularne ishode odnose se na testiranje specifičnih doza statina prema placebu, drugim dozama statina ili drugim vrstama statina pre nego na postizanje specifičnih ciljeva redukcije LDL. Većina placebo kontrolisanih studija dostizala je redukciju LDL za 30-40% pa je ovaj stepen sniženja LDL prihatljiv cilj za osobe koje ne mogu dostići normalizaciju LDL bilo zato što je on bazalno bio jako povišen bilo zato što ne toleriše maksimalne doze statina. Takođe, osobama koje imaju LDL lako povišen iznad 2,6 mmol/l efektivnije je sniziti LDL 30-40% nego smanjti vrednost samo da bude ispod tog nivoa. Novije klinčke studije visokorizičnih bolesnika, kao što su oni sa akutnim koronarnim sindromom ili prethodnim kardiovaskularnim događajem, pokazale su da agresivniji pristup kontrole LDL i terapijski ciljevi (LDL < 1,8 mmol/l) vode ka značajnom daljem snižavanju kardivaskularnih događaja. Tako da je dostizanje terapijskog cilja - LDL < 1,8 mmol/l, opcija kod osoba sa dijabetesom i vrlo visokim kardiovaskularnim rizikom ili kod osoba sa jasno ispoljenim KVO. Individualni odgovor na terapiju statinima vrlo je varijabilan a uzroci tome nisu sasvim jasni. Redukcija kardiovaskularnih događaja staitnima visoko korelira sa nivoom snižavanja LDL i ako se ne dostigne smanjenje od 30% treba pokušati sa kombinovanom terapijom. Niacin, fenofibrat, ezetimibe i razgrađivači žučnih kiselina mogu dodatno sniziti LDL. Ipak dokazi da kombinovana terapija značajno doprinosi smanjenju rizika od KVO još uvek su minimalni.

    d. Terapija drugih lipoproteinskih frakcija. Teška hipertrigliceridemija zahteva hitnu terapiju promenom stila života i verovatno dodavanjem fibrata iili niacina kako bi se sprečila opasnost od akutnog pankreatitisa. Ako ne postoji teška hipertrigliceridemija, terapija sniženog HDL i povišenih triglicerida izgleda logična ali dokazi da je potrebna znatno su manji u odnosu na terapiju statinima. Ako je HDL < 1,0 mmol/l a LDL > 2,6-3,4 mmol/l, gemfibrozil ili niacin mogu se koristiti, pogotovo ako je osoba netolerantna na statine. Niacin je najefikasniji preparat koji podiže HDL ali može u visokim dozama i značajno povećavati glikemiju. Skorašnje studije umerenim dozama (750-2000 mg/dan) značajno poboljšavaju LDL, HDL i trigliceride uz samo umeren uticaj na glikemiju koji se lako rešava korekcijom terapije dijabetesa. Kombinovan terapija, statinima uz fibrate ili niacin može biti efikasna za terapiju sve tri lipidne frakcije ali je povezana sa povišenim rizikom od porasta transaminaza, miozitisa ili rabdomiolize. Rizik od rabdomiolize to je veći što je veća doza statina i kod bubrežne insuficijencije i izgleda da je manja ako se statin kombinuje sa fenofibratom nego sa gemfibrozilom. Nekoliko studija je u toku čiji je cilj da dokažu efikasnost kombinovane terapije na kardiovaskularne ishode. A

Antiagregaciona terapija

Preporuke

  • Razmotriti terapiju aspirinom u dozi od 75-162 mg/dan kao strategiju primarne prevencije KVO kod osoba tipa 1 i tipa 2 dijabetesa koje imaju povišen kardiovaskularni rizik (desetogodišnji rizik > 10%). Ovo obuhvata većinu žena starijih od 60 godna i muškaraca starijih od 50 godina koji imaju najmanje još jedan kardivaskularni rizik (recimo, pozitivnu porodičnu anamnezu, hipertenziju, dislipidemiju, albuminuriju ili su pušači).
  • Nema dovoljno dokaza da treba preporučiti aspirin za primarnu prevenciju kod osoba sa niskim rizikom za kardiovaskularna oboljenja, kao što su muškarci mlađi od 50 godina ili žene mlađe od 60 godina i koji nemaju faktore rizika. Kod osoba ove dobne grupe koje imaju višestruke faktore rizika kliničko razmatranje je neophodno.
  • Za sekundarnu prevenciju KVO kod osoba sa dijabetesom davati aspirin u dozi 75-162 mg/dan
  • Osobe sa KVO i dokumentovanom alergijom na aspirin mogu uzimati klopidogrel u dozi 75 mg/dan
  • Kombinovanu terapiju, aspirin 75-162 mg/dan uz klopidogrel 75 mg/dan treba koristiti godinu dana posle akutnog koronarnog događaja.

Prekid pušenja

  • Svim bolesnicima preporučiti prekid pušenja
  • Uključiti konsultacije i druge forme lečenja pušenja u rutinsku terapiju dijabetesa.

Standards of Medical Care in Diabetes - 2010. VI. Prevention and menagement of diabetes complications
Diabetes Care, 2010; 33 (suppl 1): S29-S39.

www.diabetes.org/diabetescare 
Prisutup preporukama je slobodan i dozvoljeno je korišćenje u edukativne svrhe.

 
       
 

Preuzmite:

Standardi kliničke prakse
u terapiji dijabetesa – preporuke ADA 2010

Pripremio:
prim dr Miodrag Đorđević
(preuzmite tekst)

Standardi kliničke prakse
u terapiji dijabetesa – preporuke ADA 2009

Pripremio:
prim dr Miodrag Đorđević
(preuzmite tekst)

  Korelacija glikoliziranog hemoglobina (HbA1c) sa prosečnom glikemijom
 
HbA1c (%) Prosečna glikemija
6 7,0
7 8,6
8 10,2
9 11,8
10 13,4
11 14,9
12 16,5

Procena se bazira na rezultatima ''A1c-Derived Average Glucose (ADAG) trial'', studiji u kojoj je kod 507 osoba sa tipom 1 i tipom 2 dijabetesa, tokom 3 meseca, urađeno oko 2700 merenja glikemije. Kalkulator postoji na web site: http://profesional.diabetes.org/eAG 

 
       
    Međunarodna povelja o pravima i odgovornosti osoba sa dijabetesom
International Diabetes Federation (IDF)
Preveo: prim dr Miodrag Đorđević

Uvod

Dijabetes predstavlja veliki izazov za javno zdravlje u celom svetu. IDF procenjuje da u 2011. godini ima oko 300 miliona obolelih a da će tokom jedne generacije porasti na 500 miliona. Veliki deo ovog porasta odnosiće se na zemlje u razvoju.
Glavno opterećenje u ovoj epidemiji osetiće siromašne zemlje i zemlje sa srednjim prihodom što znači da će neproporcionalno više biti ugroženi siromašni, marginalizovane i osetljive grupe, uključujući siromašne i manjinske populacije u bogatim zemljama.
Uticaj na troškove zdravstvene zaštite tekođe je veliki. Aktuelne procene su da je globalna potrošnja na lečenje dijabetesa 2010. godine bila 378 milijardi amerčkih dolara, što predstavlja oko 12% ukupnih troškova u zdravstvu. Procena je da će ovaj trošak do 2030. porasti na 490 milijardi američkih dolara.
Glavna poruka Rezolucije o dijabetesu UN 61/225 je da je ’’Dijabetes hronično iznurujuće i skupo oboljenje koje povezano sa teškim komplikacijama koje predstavljaju teško opterećenje za porodice, države članice i ceo svet uopšte, i ozbiljna je pretnja za dostizanje međunarodno planiranih ciljeva razvoja, uključujući i Milenijumske razvojne ciljeve’’.
Povelja o pravima i obavezama osoba sa dijabetesom naglašava da osobe sa dijabetesom mogu odigrati odlučujuću ulogu u borbi protiv ovog tihog ubice ako imaju prava i odgovornosti da budu ravnopravni partneri sa pružaocima zdravstvenih usluga i Državom. Ona naglašava da osobe sa dijabetesom imaju ista ljudska i građanska prava kao osobe koje nemaju dijabetes. Podržava fundamentalna prava osoba sa dijabetesom da žive normalnim životom sa svim mogućnostima za učenje i rad ali prepoznaje i odgovornosti koje osobe sa dijabetesom imaju.

Vizija

Vizija Deklaracije je:

  • Optimizacija zdravlja i kvaliteteta života osoba sa dijabetesom
  • Omogućavanje osobama sa dijabetesom da žive što je moguće normalnijim životom
  • Smanjivanje ili potpuna eliminacija barijera za osobe sa dijabetesom kako bi ispunile svoj pun potencijal kao članova društva

Povelja

  • Sistematizuje prava ali i obaveze osoba sa dijabetesom
  • Naglašava da postoji velika različitost u kvalitetu zdravstvene zaštite kao i navika i običaja koji na različite načine utiču na osobe sa dijabetesom
  • Predstavlja ’’zlatni standard’’ nege, lečenja, prevencije i edukacije ka kojima sve zemlje i ljudi treba da teže.

1. Pravo na lečenje
Osobe sa dijabetesom imaju prava:

  • Na ranu dijagnozu i dostupan i pravedan pristup nezi i lečenju bez obzira na rasu, etničku pripadnost, pol, životnu dob, uključujući pristup psihosocijlanoj podršci
  • Da dobijaju redovne i pouzdane savete, edukaciju i lečenje po principima na dokazima zasnovane medicine prema njihovim potrebama bez obzira gde se ova usluga dobija
  • Na prednosti preventivnih postupaka, edukacije i preventivnih kampanja
  • Na kvalitetnu negu tokom trudnoće i posle porođaja kao i tokom nege deteta
  • Na kvalitetnu negu u detinjstvu i adolescenciji, uz prepoznavanje specifičnih potreba onih koji nisu u prilici da sami sebe predstavljaju
  • Na adekvatnu negu tokom pogoršanja bolesti i promena koje se starenjem dešavaju
  • Na kontinuiranu brigu tokom prirodnih katastrofa
  • Na lečenje uz poštovanje i očuvanje dostojanstva, uključujući lična, religiska i kulturološka verovanja uz posvećenu pažnju zdravstvenih radnika i imaju prava žalbe na bilo koji aspekt dijabetološke zaštite bez straha da to ometa njihovo lečenje i negu
  • Na informacije koje se odnose na njihov dijabetes poverljive su i ne treba da budu dostupne trećim licima bez njihovog pristanka i na njima je izbor da li žele ili ne da učestvuju u istraživačkim programima bez toga da to ometa njihovo lečenje i negu
  • Da utiču, pojedinačno ili kolektivno na one koji pružaju zdravstene usluge i one koji donose odluke na poboljšanje brige o dijabetesu kao i službi koje se time bave

2. Pravo na informaciju i edukaciju
Osobe sa dijabetesom i njihovi roditelji ili staratelji imaju prava:

  • Na informacije i edukaciju o dijabetesu, ukjlučujući i to kako se on sprečava, kakve su prednosti od ranog otkrivanja dijabetesa kod osoba koje su u riziku, kako se dijabetes može efikasno kontrolisati i kako se može pristupiti edukaciji i lečenju
  • Na kvalitetnu edukaciju, individualnu ili grupnu, o samokontroli odmah po dijagnozi i kad god je to potrebno i ona treba da uključuje kliničke, bihejvioralne i psihosocijalne aspekte dijabetesa
  • Da budu uključene u procenu, planiranje i primenu kao i praćenje sopstvene nege i terapijskih ciljeva
  • Da dobiju pouzdane informacije o imenima i dozama lekova i terapijskih sredstava, njihovom dejstvu i potencijalnim neželjenim efektima i interakcijama sa drugom terapijom ili kliničkim stanjima specifičnim za pojedinačnu osobu
  • Da pristupa svojoj medicinskoj dokumentaciji i drugim relevantnim infomacijama ako tozatraže i imaju prava da te infomracije podele sa bilo kojom drugom osobom koju ovlaste

3. Pravo na socijlanu pravdu
Osobe sa dijabetesom imaju prava:

  • Da budu punopravni članovi društva, cenjeni i poštovani od svih bez osećanja da je potrebno da prikriju činjenicu da imaju dijabetes
  • Na dostupnost lekova i sredstava za praćenje lečenja
  • Da budu pravedno tretirani kod zapošljavanja i napredovanja u karijeri uz priznanje da postoje profesije kojima se osobe sa dijabetesom ne treba da bave
  • Da budu cenjeni i poštovani u svim segmentima društva
  • Da ne budu diskriminisani kod uplaćivanja bilo koje vrste osiguranja niti kod izdavanja vozačkih dozvola
  • Da imaju mogućnosti da se redovno javljaju na kontrolne preglede kao i da imaju privatnost i čistu u bezbednu sredinu za testiranje i davanje terapije kako u predškolskim ustanovama, školama, vannastavnim aktivnostima i socijalnim klubovima tako i na radnim mestima
  • Da formiraju ili učestvuju u organizacijama koje predstavljaju osobe da dijabetesom i traže podršku za ove organizacije kako od zdravstvenih tela tako i od civilnog društva

4. Obaveze
Osobe da dijabetesom imaju obevezu da:

  • Podele informacije o svom aktuelnom stanju zdravlja, svoj terapiji koju uzimaju, alergijama, socijalnomo statusu, stilu života i bilo koju drugu informaciju koja bi mogla biti značajna sa svojim terapeutima kako bi dobili najbolju moguću terapiju i savet
  • Sprovode terapijski plan koji su dogovorili sa svojim terapeutima
  • Prihvate, sprovode i kontrolišu zdrav stil života kao deo samobrige o dijabetesu
  • Podele sa svojim terapeutom bilo koji proble koji imaju u sprovođenju terapijskog plana, uključujući barijere za uspošno sprovođenje
  • Obaveste porodicu, kolege u školi, na poslu i prijatelje da imaju dijabetes jer se tada može očekivati pomoć u slučaju potrebe
  • Pokažu razumevanje i poštovanje za prava drugih osoba sa dijabetesom i njihovih terapeuta.

Povelja obuhvata principe prava na zdravlje i ljudskih prava iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i naslanja se na instrumente kao što su Konvencija o pravima dece i Konvencija o eliminaciji svih vidova diskriminacije i Konvencije o pravima osoba sa posebnim potrebama.
Pozivamo sve organizacije pacijenata i profesionalne organizacije svih zemalja da ukjuče ove principe u nacionalne planove za brigu o dijabetesu, prevneciji, istraživanjima i edukaciji i obezbede redovnim praćenjem njihovu implementaciju.
 

 
       
      Klinički put za prevenciju komplikacija dijabetesa  (DZ ‘’Savski Venac’’)
Dr Branka Đurić-Pejović

U okviru projekаtа „Pružаnje unаpređenih uslugа nа lokаlnom nivou″ - DILS i „Rаzvoj zdrаvstvа Srbije – dodаtno finаnsirаnje“ Ministаrstvа zdrаvljа Republike Srbije DZ Sаvski venаc učestvovаo je u početnoj fаzi kreirаnjа i rаzvojа kliničkih putevа. Dr Branka Đurović-Pejović pripremila je klinički put za dijabetes koji predstavlja dobar korak ka sistematizaciji brige o dijabetesu u Srbiji.
Klinički put je dokument koji prikazuje multidisciplinarnu zdravstvenu obradu određene bolesti, odnosno zdravstvenog stanja u formi redosleda svih postupaka (usluga) od početka do kraja epizode i omogućava njihovo istovremeno evidentiranje. Pod razvojem kliničkih puteva podrazumeva se razvoj metodologije za timski, multidisciplinarni pristup lečenju sa precizno isplaniranim tokom, trajanjem lečenja i očekivanim ishodom, a uz aktivno učešće pacijenta.
Uvođenjem kliničkih puteva smanjuju se razlike u zbrinjavanju bolesnika unutar zdravstvenih ustanova kao i razlike između pojedinaca unutar iste ustanove. Klinički put je koristan za pacijente jer se oslanja na medicinu zasnovanu na dokazima. Radeći "prema putu" lekari ne propuštaju potrebne usluge, a timski rad postaje bolji. U mnogim studijama se pokazalo da klinički putevi poboljšavaju kvalitet i ishode lečenja, a istovremeno smanjuju troškove lečenja.
Klinički put je veoma koristan i zdravstvenim radnicima jer im nudi pravu informaciju na radnom mestu i time povećava njihovu sigurnost. S druge strane, klinički put im ne oduzima autonomiju kod odlučivanja.
U pilot fazi razvoja i implementacije kliničkih puteva, u kojoj je učestvovalo pet opštih bolnica i osam domova zdravlja, izrađeno je šest kliničkih puteva za bolnice i osam za domove zdravlja - klinički putevi za primarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti (DZ Kraljevo), sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti (DZ Staru Grad), depresiju (DZ Doljevac), dečiju astmu (DZ Voždovac), sideropenijsku anemiju (DZ Inđija), lumbalni bol (DZ Novi Pazar), skrining karcinoma kolona (DZ Valjevo) i klinički put za dijabetes (DZ Savski venac).
U okviru projekta "Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou″ - DILS Ministarstva zdravlja Republike Srbije koji se finansira iz kredita Svetske banke, predviđeno je da do kraja 2012. godine budu razvijeni modeli kliničkih puteva i implementirani u 18 zdravstvenih ustanova/opštih bolnica i 44 doma zdravlja.

Klinički put za prevenciju komplikacija dijabetesa (prilog)
Uputstvo za pacijente (prilog)
 
 
       
                   
                   
 
 
      | Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj |  
                   
  (C) Copyright 2006-2012. Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar.       Developed by Infotrend