| |
|
|
Gojaznost je bolest koja predstavlja sve veći medicinski problem, a
definiše se kao uvećanje masne mase tela u meri koja dovodi do
narušavanja zdravlja i razvoja niza komplikacija. Predstavlja jedan
od najstarijih metaboličkih poremećaja kod čoveka, da bi poslednjih
godina, naročito u razvijenim zemljama sveta pokazivalo tendenciju
stalnog porasta. Na našim prostorima gojaznost poprima
karakteristike masovne metaboličke bolesti.
Prema etoipatogeneznim mehanizmima nastanka gojaznost se deli na:
1. Naslednu gojaznost
2. Hiperalimentacionu gojaznost
3. Gojaznost zbog endokrinih i metaboličkih poremećaja
4. Gojaznost usled oboljenja CNS-a
5. Jatrogena gojaznost
Za ocenu stepena uhranjenosti i gojaznosti najpovoljniji i najčešće
korišćeni su BMI (Body mass index) i WHR (Waist-Hip-Ratio). Indeks
telesne mase se izračunava prema matematičkoj formuli:
BMI = TM (kg) / (TV (m))2
Klasifikacija gojaznosti prema BMI:
- pothranjenost: < 18,5
- normalna uhranjenost: 18,5-24,9
- prekomerna uhranjenost: 25,0-29,9
- gojaznost I stepena: 30,0-34,9
- gojaznost II stepena: 35,0-39,9
- gojaznost III stepena: >/= 40,0
Pored stepena gojaznosti neophodno je i poznavanje distribucije
masnog tkiva, što se postiže merenjem obima struka i kukova. Osobe
ženskog pola koje imaju veći obim struka od 80 cm, a muškarci veći
od 94 cm, imaju povećan rizik od nastanka komplikacija gojaznosti.
Prema distribuciji masnog tkiva razlikujemo dva tipa gojaznosti:
- Ginekoidni tip gojaznosti (tip kruške) - karakteriše
se nagomilavanjem masnog tkiva u karličnom pojasu, butinama,
bedrima, glutealnom predelu.
- Androidni tip gojaznosti (tip jabuke ) - masno tkivo
se deponuje u predelu ramenog pojasa i gornjeg dela trbuha, oko
unutrašnjih organa.
Gojaznost je udružena sa razvojem čitavog niza komplikacija, tako
da praktično ne postoji organ, ili sistem organa, koji nisu
zahvaćeni u ovom oboljenju. Najčešće posledice gojaznosti su:
- Metabolički sindrom (Diabetes mellitus tip 2, insulinska
rezistencija, dislipoproteinemia, HTA)
- Poremećaji u nivou hormona i cirkulišućih faktora (citokina,
ghrelina, hormona rasta, hipotalamo-hipofizna-adrenalne osovine,
leptina, renin-angiotenzin sistema)
- Bolesti kardio-vaskularnog sistema (ishemijska bolest srca,
kongestivna srčana insuficijencija, cerebro-vaskularna bolest,
HTA, tromboembolijske komplikacije)
- Bolesti respiratornog sistema (hipoventilacioni sindrom,
sleep-apnea sindrom)
- Bolesti gastro-intestinalnog trakta (holelitijaza, masna
infiltracija jetre)
- Abnormalnosti reproduktivnog sistema (hormonalne
komplikacije kod muškaraca i žena, opstetričke komplikacije)
- Bolesti nervnog sistema 6. Abnormalnosti reproduktivnog
sistema (adipositas dolorosa)
- Disfunkcije imunološkog sistema
- Bolesti kože
- Maligne bolesti (dojke, debelog creva, endometrijuma,
ovarijuma, žučne kese, bubrega, prostate)
- Mehaničke komplikacije (artroze, lumbalni sindrom)
- Psihosocijalne komplikacije (psihosocijalni stres,
depresija)
Gojaznost je bolest koja se leči. Jedan od osnovnih ciljeva
lečenja gojaznosti je sprečavanje daljeg porasta telesne mase i to
primenom:
- Dijetetskog režima ishrane
Dijeta treba da bude individualno sastavljena sa kalorijskim
vrednostima od 800-1800 cal.
- Fizičke aktivnosti
Treba biti individualno prilagođena, pri čemu se treba
pridržavati principa sprovođenja fizičke aktivnosti:
-vrste aktivnosti (hodanje, trčanje, sportovi sa loptom,
plivanje, vožnja biciklom)
-intenzitet aktivnosti (početi intenzitetom od 55% maksimalnog
pulsa, što se određuje po formuli:
radni puls = (220 - godine) x 0.55
Intenzitet postepeno povećavati, ali ne preko 80% maksimalnog
pulsa)
-trajanje (početi sa 20 min., i produžavati do 60 min.)
-učestalost (početi sa tri puta nedeljno a povećavati na 5-7
puta nedeljno).
- Promena dosadašnjeg stila života
- Lečenje medikamentima
Farmakoterapiju je moguće primeniti kod bolesnika sa BMI >/=30
kg/m2, ili kada je BMI >/= 27 kg/m2
udružen sa nekim komplikacijama kao što su: hipertenzija,
koronarna bolest, dislipoproteinemija, diabetes mellitus tip 2.
Do sada najčešće primenjivan lek je Orlistat, koji deluje
nesistemski, lokalno u GIT-u, tako što selektivno inhibira
gastrointestinalnu lipazu i sprečava razgradnju masti, čime se
smanjuje njihova resorpcija za oko 30%. Međutim, u poslednje
vreme trend u terapiji gojaznosti je Metformin. Efekat
metformina se ispoljava prvenstveno povećanjem insulin
posredovanog korišćenja glikoze u tkivima, stimulacijom
anaerobne glikolize, inhibicijom glikoneogeneze. Registrovani
lekovi iz grupe metformina su: GLUKOPHAGE, GLUFORMIN, SIOFOR,
TEFOR.
- Hirurško lečenje
PRIKAZ SLUČAJA
Ženska osoba, 41 godina, gojazna je 13 godina pre započinjanja
terapije. I pored pokušaja lečenja dijetom i pojačanom fizičkom
aktivnošću, telesna težina nije se regulisala.
 Na
prvom pregledu
BMI – 36,87 (TV-1,68m, TM-104kg)
WHR- 1,19 (OS-138cm, OK-116)
Glikemija - 6,9, holesterol - 7.6, trigliceridi - 2,9, OGTT -
negativan
Propisana terapija:
Higijensko-dijetetski režim
(1800 cal/dnevno, lagane šetnje tri puta nedeljno u trajanju od 20
minuta)
Gluformin 500 1,1,0
Prva kontrola, posle mesec dana terapije
BMI – 35,7 (TV-1,68m, TM-101kg)
Glikemija – 4.9
Sa obzirom da je BMI i dalje visok a došlo je do smanjenja TT,
metformin (Gluformin) ostaje u istoj dozi, pri čemu se fizička
aktivnost povećava na četiri puta nedeljno po 30 minuta. Narednih
godinu dana pacijentkinja ostaje na istoj dozi metformina (Gluformina),
fizičkoj aktivnosti i dijeti.
 Kontrola
posle godinu dana lečenja
BMI – 28,36 (TV-1,68m, TM-80kg)
WHR – 0,85 (OS-97, OK-113)
Glikemija – 4.4, holesterol – 4.9, trigliceridi – 0,7
Primenom kombinacije dozirane fizičke aktivnosti, adekvatne ishrane
i metformina moguće je izvršiti dobru metaboličku kontrolu i
redukovati TM i popraviti glikoregulaciju - u ovom slučaju dovesti u
normalne okvire. |
|
|
|
