|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Četvrta Škola dijabetesa - Gamzigradska Banja
Edukativni kamp za tinejdžere |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Predavanje: Doživeti stotu
|
CILJ: Cilj ove radionice je da učesnici shvate značaj zdravog stla života za prevenciju i lečenje hroničnih nezaraznih bolesti, posebno dijabetesa i motivišu se za akciju. PROCES se odvija kroz sledeće korake: • testiranje polaznika Findrisc upitnikom na rizike od nastanka dijabetesa • prikaz ppt prezentacije o zdravim stilovima života • razgovor sa polaznicima o njihovim ličnim faktorima rizika i motivacija za akciju MATERIJAL za rad: • Findrisk upitnik za svakog polaznika • Olovke • Oprema za ppt. prezentaciju UVODNA AKTIVNOST: UPOZNAVANJE (10’) Učesnici radionice raspoređeni su na onoliko stolova koliko je radioničara. Svakom stolu učesnika prilazi po jedan radioničar i započinje komunikaciju sa polaznicima. Predstavlja se i poziva njih da se predstave. Objašnjava šta je Findrisk upitnik i poziva polaznike da ga popune. Pomaže im po potrebi. Meri obim struka ako ga osobe ne znaju i objašnjava koliko je to važan parametar. Radioničar sakuplja upitnike i tokom predavanja ih boduje kako bi nastavio sa radom CENTRALNA AKTIVNOST: PREDAVANJE ‘’DOŽIVETI STOTU’’ (10’) DISKUSIJA O POTREBI ZA PROMENOM STILA ŽIVOTA (20’) Radioničari su tokom predavanja izbodovali sakupljene Findrisc upitnike i oni se vraćaju za svoje stolove i nastavljaju razgovor sa polaznicima. A. Razmotriti rizik za nastanak dijabetesa tipa 2 svakog polaznika. Iskoristite Findrisk upitnike. Upitajte polaznike koje mogu biti posledice tipa 2 dijabetesa. Prodiskutujute o nekim nezdravim stilovima života. B. Razmotriti očekivanja od promene stila života. Šta svaki polaznik misli o tome do čega će dovesti promena stila njegovog života? Zamolite polaznike da utvrde korisne efekte povećane fizičke aktivnosti i zdrave ishrane. Stalno naglašavajte da je moguće odložiti ili izbeći tip 2 dijabetesa promenom nezdravog stila života. Znači, vredi potruditi se! C. Diskutujte o očekivanim koristima od promene stila života. Upitajte polaznike da razmisle o razlozima zbog kojih su se uključili u program i zašto žele da načine napor i promene svoje ponašanje. Upitajte polaznike da procene koliko je važno za njih da promene način ishrane i postanu fizički aktivniji (intervju o važnosti). Upitajte polaznike da nabroje očekivane koristi i cenu promene ponašanja i zapišu to na formularu za balansiranje odluke. Zapisivanje, ako radioničar proceni da ima vremena za to i da će efekti razgovora biti bolji. Balansiranje odluke može i sam radioničar da zapisuje pa prikaže polaznicima. D. Ispitajte kakvo je uverenje osobe da ce se promeniti. Prodiskutujte o barijerama i kako osoba planira da ih prevaziđe. Upitajte šta grupa o tome misli. Upitajte grupu da formira listu pozitivnih uticaja koji bi mogli pomoći procesu promene i tražite od osobe da nađe one koji se na nju samu odnose. DONOŠENJE ODLUKE (3’) Ovde se polaznici dele u 3 grupe: • Grupa koja je spremna za promenu – dobija domaći zadatak • Grupa koja se dvoumi – savetuje se da se dodatno informiše i razmisli o promeni stila života koju bi mogli da sprovedu • Grupa koja nije spremna na promene – ukazuje se da se uvek mogu predomisliti i opet uključiti u borbu za zdrav život. MUDAR plan Kada polaznik jednom odluči da menja stil života, treba da postavi ciljeve promene ponašanja. Uloga edukatora je da pomogne polazniku da postavi ciljeve koji su detaljni i ostvarljivi. Cilj treba da bude MUDAR
Merljivost cilja podrazumeva da je lako izmeriti da li je
polaznik cilj ostvario. Na primer, tri puta nedeljno ići ću u
teretanu po pola sata, ponedeljkom u 15h, petkom i nedeljom u 18h.
Polaznik može beležiti koliko je puta i kada bio u teretani i koliko
dugo se svaki put zadržao. Teško bi bilo izmeriti cilj, da budem
zdrav i u dobroj kondiciji.
Dostižnost cilja podrazumeva da osoba koja menja stil
života može zacrtani cilj realno ostvariti. Nemogućnost da se
dostigne cilj ima negativno dejstvo na motivaciju osobe da stremi ka
cilju. Na primer, nerealan cilj bi bio ''neću jesti čokoladu
narednih nedelju dana''. Realniji cilj bio bi ''ne jesti više do 3
puta čokoladu narednih 7 dana''. Vrlo je važno da prvi cilj bude
lako dostižan jer će do ojačati uverenje osobe u uspeh i ohrabriti
ga da održi plan. Polaznici se moraju stalno podsećati da je
najbolji način da se promeni stil života i ta promena održi uspeh u
malim promenama. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
