Novolet zamena
 
   

DIABETES ZAJEČAR
Društvo za borbu protiv šećerne bolesti "Zaječar"
 

   
           
      | Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Vaša pisma | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj |  
 
 
   

Zdravlje deci

Ovo je podstrana Web Site-a koja je namenjena deci, njihovim roditeljima i svima koji o deci brinu ili ih podučavaju. Kad neko u detinjstvu usvoji zdrav stil života, velika je šansa da ostane zdrav i kad poraste. Pokazano je takođe da roditelji prihvataju zdrav stil života kada ga deca usvoje. Tekstovi u ovoj rubrici biće podeljeni u tekstove za decu, tekstove za roditelje i radionice za edukatore i prosvetne radnike.

  1. Biti zdravo dete
  2. Piramida ishrane
  3. Šta su to masti
  4. Šta su to ugljeni hidrat
  5. Šta su to proteini
  6. Šta je to biti punačak
  7. Da li se dijabetes može sprečiti
  8. Tip 1 dijabetesa
 



Aktivnosti i predavanja:

Edukativna radionica
DIJABETES
Radionica namenjena učenicima od 1. do 4. razreda osnovne škole. Izvode je edukatori Sekcije za promociju zdravih stilova života Medicinske škole u Zaječaru
Autor: prim dr Miodrag Đorđević

 
         
      ZA DECU      
         
  Biti zdravo dete   Kaže se za nekoga da je zdrav kada dobro jede, mnogo se kreće i ima odgovarajuću telesnu težinu. Kada ste zdravi, vaše telo dobro radi, osećate se dobro i možete raditi sve što želite, recimo da se igrate sa drugovima i drugaricama.
Neke korake za vaše zdravlje samo roditelji mogu sprovesti – kao što je, recimo, spremanje zdrave hrane za obroke ili odluka da porodica ide nedeljom na izlet. Ali deca, takođe, mogu uticati na svoje zdravlje. Postoji pet pravila za zdrav život koja bi deca mogla primeniti i trik je u tome da se ona sprovode u svakodnevnom životu ali treba biti i svestan da ponekad (kad su slavlja ili rođendani) ona mogu da se prekrše tako što ćemo uzeti kolač više ili nešto slično.
  1. Jedite raznovrsnu hranu, posebno voće i povrće. Vi možete imati svoju omiljenu hranu ali je najbolji izbor da hrana bude raznovrsna. Ako se hranite raznovrsno, veća je šansa da dobijete iz hrane sve hranljive materije koje su vam potrebne. Probajte novu hranu ali i onu koju duže niste jeli. Neka hrana, kao na primer zeleno povrće, postaje vam ukusnija što ste stariji. Trudite se da imate najmanje 5 obroka dnevno u kojima jedete voće i povrće (3 obroka sa povrćem i 2 voćna). I evo vam primera zdrave ishrane koji bi vam mogao odgovarati:
    • Doručak: parče krastavca ili neke druge salate
    • Užina: jabuka
    • Ručak: kuvano povrće
    • Užina : banana
    • Večera: salata
  2. Neka vam voda i mleko budu omiljena pića. Kada ste stvarno žedni, voda je piće koje može utoliti žeđ. A postoji i razlog zašto piti mleko. Deci je kalcijum neophodan da bi razvila jake kosti a mleko je glavni izvor ovog minerala. Koliko mleka je deci potrebno? Otprilike 3 šolje na dan ili nekog drugog mlečnog proizvoda. U ishrani se može kombinovati mleko sa nekim drugim mlečnim proizvodom. Evo jedne kombinacije:
    • 2 šolje obranog mleka (oko pola litra)
    • 1 listić kačkavalja
    • ½ šolje jogurta (manje pakovanje)
    Vas, verovatno, interesuje i šta drugo možete piti osim mleka i vode i sasvim je zdravo piti 100% voćne sokove. Trudite se da ograničite zaslađene i gazirane napitke jer sadrže šećer i organizmu samo dodaju višak kalorija a ne i važne sastojke.
  3. Slušajte svoje telo. Kako se osećate kada ste siti? Kada jedete, pratite svoje telo i zapazite kada vam je stomak pun. Ponekad ljudi jedu suviše jer ne primete kada im je dosta hrane. Pojesti suviše hrane čini da se loše osećate i tokom vremena dovešće do toga da imate suviše kilograma.
  4. Ograničite vreme provedeno pred tv ekranom. Šta to podrazumeva? To je ukupno vreme koje provedete gledajući televiziju, video, igrajući video igre i korišćenje kompjutera u druge svrhe. Što više vremena provedete u ovoj aktivnosti, manje vremena imaćete za druge aktivnosti, bavljenje sportom, vožnju bicikla, plivanje i slično. Pokušajte da ne provedete više od 2 sata dnevno pred tv ekranom.
  5.  Budite aktivni. To je jedan od zadataka koji imate zato što ste dete. A najbolje je to što možete raditi ono što vam je najzabavnije. Ne vole svi fudbal ili košarku. Možda je karate vaš sport ili ples? Zamolite roditelje da vam omoguće da se redovno bavite svojom omiljenom aktivnošću. Nađite način da svakodnevno budete aktivni. Čak možete i da napravite spisak stvari koje su vam zabavne da vas podsete na to šta da radite kada vam roditelji kažu da ste već predugo pred tv ekranom.
    Razgovor sa roditeljima može biti od velikog značaja ako želite da budete zdravo dete. Roditelji snabdevaju kući hranom i organizuju porodične aktivnosti. Upoznajte roditelje sa ovih pet koraka i možda ćete ih naučiti nečemu što još ne znaju. Ako već želite da budete zdravo dete, zašto ne biste imali i zdrave roditelje?

www.kidshealth.org

     
         
  Piramida ishrane   Piramida ishrane dobar je vizuelan način da se razume kako da se zdravo hranimo. Pet grupa namirnica plus masti i ulja obojeni su duginim bojama i predstavljene su veritkalnim trakama na piramidi. Evo koje boje su namirnice:

• Narandžasta – žitarice
• Zelena – povrće
• Crvena – voće
• Žuta – masti i ulja
• Plava – mleko i mlečni proizvodi
• Ljubičasta – meso, mahunarke, riba i koštunjavo voće

Američko ministarstvo za poljoprivredu (USDA) promenilo je piramidu ishrane 2005. godine iz želje da na bolji način objasne kako da ljudi budu zdravi. Postoji i posebna verzija piramide namenjena deci. Zapazite devojčicu koja se penje stepenicama uz piramidu. To je način da se naglasi važnost svakodnevne fizičke aktivnosti. Jednom rečenicom: igrajte se što više, to je zdravo. Stepenice, takođe, potsećaju na to da promene treba da budu postepeno u pravcu poboljanja zdravlja. Korak po korak.

Šta nam piramida govori?
Zapazite koje nam druge poruke piramida ishrane šalje.

Hranite se raznovrsnom hranom. Balansirana ishrana podrazumeva korišćenje svih grupa namirnica. Drugim rečima svakodnevno jedite hranu svih boja.

Jedite manje jedne a više druge hrane. Zapazićete da su trake koje označavaju meso i proteine (ljubičasta) i masti (žuta) uže nego što su ostale. To je zato što vam je potrebno manje te hrane u osnosu na voće, povrće, žitarice i mlečne proizvode.

Takođe, možete zapaziti da se trake sužavaju prema vrhu piramide. To nam kaže da nisu sve namirnice iz jedne grupe jednake ni u zdravim grupama kao što je voće, na primer. Pita od jabuka biće u užem delu trake jer ima dosta dodatog šećera, cela, sveža jabuka biće dole u širokom delu trake jer je možete jesti u većoj količini u sklopu zdrave ishrne.

Kako treba da se hranim?
Svako želi da zna kako treba da se hrani da bi ostao zdrav. Odgovor na ovo pitanje zavisi od životne dobi, pola, nivoa fizičke aktivnosti. Deca koja su fizički aktivnija potroše više energije pa im je i više potrebno da pojedu hrane. Ali možemo vam dati neke savete za svaku grupu namirnica.

Žitarice
Žitarice se mere jedinicama. Jedna jedinica odgovara američkoj meri za težinu unci (oko 35 grama). Jedna jedinica ugljenih hidrata odgovara:

• Parčetu tost hleba
• ½ šolje kovanih žitarica
• ½ šolje pirinča ili testenine
• 1 šolja paljuljica od žitarica

Deci od 4-8 godina potrebno je 4-5 jedinica svakog dana
Devojčicama od 9-13 godina potrebno je 5 jedinica svakog dana
Dečacima od 9-13 godina potrebno je 6 jedinica svakog dana

I još jedna stvar o žitaricama: Pokušajte da najmanje pola ove vrste hrane pojedete u vidu integralnih žitarica (hleb od celog zrna, braon pirinač)

Povrće
Povrće je neophodna namirnica, posebno tamno zeleno i narandžasto povrće. Ali koliko je dovoljno? Povrće se meri šoljama.

Deci od 4-8 godina potrebna je 1½ šolja svakog dana
Devojčicama od 9-13 godina porebne su 2 šolje svakog dana
Dečacima od 9-13 godina potrebne su 2½ šolje svakog dana

Voće
Ukusno, sočno voće bez sumnje je deo zdrave ishrane i evo koliko ga je potrebno pojesti:

Deci od 4-8 godina potrebna je 1-1½ šolje svakog dana
Deci od 9-13 godina potrebna je 1½ šolje svakog dana

Mleko i mlečni proizvodi
Kalcijum izgrađuje kosti koje treba da nam potraju do kraja života tako da nam je hrana bogata kalcijumom neophodna.

Deci od 4-8 godina potrebne su 2 šolje mleka svakog dana
Deci od 9-13 godina potrebne su 3 šolje mleka svakog dana

Ako ne volite mleko možete ga zameniti jogurtom, sirom ili kalcijumom obogaćen voćni sok.

Meso, mahunarke i koštunjavo voće

Ove namirnice sadrže gvožđe i mnoge druge važne hranljive materije. Kao i žitarice ova hrana meri se jedinicama koje odgovaraju američkoj jedinici mere unci (oko 35 grama) i jedna jedinica označava:

• 35 grama mesa, živine ili ribe
• ¼ šolje suvih mahunarki
• 1 jaje
• Mala šaka semenki ili koštunjavog voća

Deci od 4-8 godina potrebne su 3-4 jedinice svakog dana
Deci od 9-13 godina potrebno je 5 jedinica svakog dana

Vi, naravno ne morate sve ovo odmah naučiti. Ali ovo su koraci kojima ćete se približiti zdravoj ishrani.

www.kidshealth.org
     
         
  Šta su to masti?   Masti su jedna od hranljivih materija u hrani. Neka hrana, kao na primer, većina voća i povrća skoro da uopšte nemaju masti. Druga ima dosta masti. To je, na primer, koštunjavo voće, ulja, buter i mesa.

Razne dijete koje odrasli drže i u kojima se masti izbegavaju mogu ukazati deci da masti ne treba da jedu. Međutim, masti su važan deo zdrave ishrane. Maloj deci posebno, masti su potrebne za bi se mozak i nervni sistem pravilno razvijao. To je razlog što bebe piju punomasno a starija deca i odrasli obrano mleko.

Koliko masti treba da jedete? Stručnjaci kažu da dete starije od 2 godine treba da 30% dnevnog kalorijskog unosa dobije iz masti. Evo kako stvari stoje. Svakoga dana vi pojedete određenu količinu kalorija. Na primer, neko dete će dnevno jesti 2000 kalorija. Ako 30% kalorija potiče iz masti, znači da je to 600 kalorija. Možete gledati deklaracije na namirnicama da vidite koliko masti ima u nekoj namirnici.

Kako je zdravo jesti raznovsnu hranu, neka će imati više a neka manje masti. Ali sve u svemu, na kraju masti treba da čine trećinu kalorija u obroku. Evo primera jelovnika koji će vam pomoći da postignete taj cilj.

• Dva parčeta hleba = 13% masti (30 od 230 kalorija su masti)
• Dve supene kašike butera = 75% masti (140 od 190 kalorija su masti)
• Jedna supena kašika pekmeza = 0% masti (0 od 50 kalorija su masti)
• Jedna šolja 1% mleka = 18% masti (20 od 110 kalorija su masti)
• Jabuka = 0% masti (0 od 80 kalorija su masti)

UKUPNO = 29% masti (190 od 660 kalorija su masti)

Ali ne brinite, ne morate imati sve vreme kod sebe kalkulator. Uz pomoć roditelja i drugih odraslih osoba možete naučiti kako da zdravo hranite bez brige o svakom gramu masti koji pojedete.

Vrste masti
Možete videti na etiketama namirnica da su sa ’’malo masti’’ ili ’’bez masti’’. Dijete sa malo masti preporučuju se osobama koje žele da oslabe ali i kao zdrava hrana za sve ljude. Ali stručnjaci za ishranu kažu da su stvari sa mastima znatno komplikovanije i da su neke masti, u stvari, zdrave za ishranu. Uz to, masti u hrani čine da ljudi budu siti i da ne jedu suviše hrane.

To ne znači da je hrana bogata mastima dobra za vas. Ali neke masti bolje su od drugih. Evo tri najčešće grupe masti:

Nezasićene masti: Ove masti nalaze se u biljnoj hrani i ribama. One mogu biti dobre za zdravlje vašeg srca. Najkvalitetnije nezasićene masti nalaze se u maslinovom i kikirikijevom ulju, mesu tune i lososa.

Zasićene masti: Ove masti nalaze se u mesu i drugim namirnicama životinjskog porekla kao su, na primer, buter, sir i sva mleka osim obranog. Zasićene masti, takođe ima u palminom i kokosovom ulju koje se često koriste za peciva. Ishrana većom količinom zasićenih masti može povećati nivo holesterola i rizik za oboljenja srca

Trans masti: Ove masti nalaze se u margarinu, posebno onom čvrstom. Trans masti mogu se naći u hrani koju kupujete u prodavnicama i restoranima, kao što je razna brza hrana, peciva i pržena hrana. Kada ne deklaraciji neke hrane vidite natpis da sadrži ’’hidrogenizovane’’ ili ’’delimično hidrogenizovane’’ masti, to znači da ta hrana sadrži trans masti. Kao i zasićene masti, trans masti povećavaju holesterol i povećavaju rizik za oboljenja srca.

Zašto su nam potrebne masti?
Masti u hrani pomažu deci da rastu i da se pravilno razvijaju. Masti daju organizmu gorivo i pomažu apsorpciji nekih vitamina. Masti su, takođe, gradivna materija za neke hormone i oblažu nervno tkivo.

Dakle, masti nisu neprijatelj ali ih morate jesti u pravoj količini i birati pravu vrstu masti. Ako veći deo masti u vašoj ishrani čine masti iz posnog mesa, ribe i ulja koja su zdrava za srce imate šanse da ostanete zdravi i vitki.

www.kidshealth.org
     
         
  Šta su to ugljeni hidrati?   Ugljene hidrate sadrži većina hrane koju jedemo. Naš organizam ih razlaže u proste šećere I koristi kao glavni izvor energije.

Dva tipa ugljenih hidrata
Postoje glavna dva tipa ugljenih hidrata u hrani: prosti i složeni

Prosti ugljeni hidrati: Još se zovu i prosti šećeri. Ovi šećeri nalaze se u rafinisanim šećerima kao što je to beli šećer koji se može naći u slatkišima. Ako kupite lilihip, poješćete prost šećer. Prosti šećeri se još mogu naći i u mnogo hranljivijoj hrani kao što je to voće ili mleko. I proste šećere je mnogo bolje uzimati ovom hranom. Zašto? Zato što ona sadrži i vitamine, dijetna vlakna i važne minerale kao što je to, na primer, kalcijum. A lilihip sve to nema.

Složeni ugljeni hidrati: Oni se još nazivaju i skrobni šećeri. Skrob sadrže proizvodi od žitarica kao što je to hleb, testenine, pirinač. I kao što je to slučaj sa prostim šećerima, postoje skrobni šećeri koje bolje uzimati od drugih. Rafinisane žitarice, kao što je to belo brašno, beli pirinač tako su obrađeni da su sa njih uklonjena dijetna vlakna i vitamini i minerali dok ih nerafinisani sadrže. Dijetna vlakna koja sadrže integralne žitarice, takođe, pomažu rad vaših creva. Dijetna vlakna daju vam osećaj sitosti pa se teže možete prejesti ovom hranom. To je razlog što vas tanjir kornfleksa zasiti bolje nego slatkis koji sadrži istu količinu kalorija.

Dakle, koju vrstu ugljenih hidrata treba da jedemo? I jedna i druga vrsta deo su zdrave ishrane.

Kako telo koristi ugljene hidrate?
Kada jedete ugljene hidrate, organizam ih razlaže u proste šećere. Ovi šećeri apsorbuju se iz creva u krv. Kako količina šećera u krvi raste, pankreas ispušta hormon koji se zove insulin. Insulin je potreban da bi šećer iz krvi mogao da uđe u ćelije organizma gde se šećer koristi kao izvor energije.

Kada se ovaj proces događa brzo, a to se dešava kad jedete proste šećere, brzo ćete opet biti gladni. Kada se dešava sporo, kao kad pojedete integralne žitarice, duže ćete biti siti. Ovaj tip složenih ugljenih hidrata daje energiju kroz duži vremenski period.
Ugljeni hidrati u nekim namirnicama (uglavnom u onim koje sadrže dosta prostih šećera) dovode do bržeg porasta šećera u krvi. Naučnici istražuju da li uzimanje hrane koje dovodi do velikih skokova šećera posle obroka dovodi do zdravstvenih problema kao što je to dijabetes ili bolesti srca. Vi ste, verovatno, već na pravom putu tako što ograničavate unos prostih šećera (kao što su to slatkiši) a jedete više složenih ugljenih hidrata (kao što je to povrće, voće ili integralne žitarice).

www.kidshealth.org
     
         
  Šta su to proteini?   Vi, verovatno, znate zašto treba da jedete proteine ali šta je to? Mnoga hrana sadrži proteine ali su najbolji izvori meso, živina, jaja, mlečni proizvodi, koštunjavo voće, semenke i mahunarake kao što je to pasulj i sočivo. Proteini izgrađuju, čuvaju i obnavljaju vaše telo. Vaši mišići, organi i imuni sistem koji vas štiti od bolesti uglavnom su izgrađeni od proteina.

Vaše telo koristi proteine iz hrane da izgradi mnoge specijalizovane proteine koji u našem telu rade određene poslove. Na primer, hemoglobin je deo crvenih krvnih zrnaca i služi da kiseonik prenosi kroz organizam i u našem telu se pravi od proteina koje unosimo hranom. Vaši mišići, koji vam služe da se krećete i igrate pa i srce koje je takođe jedan specijalizovani mišić, svi oni izgrađuju se od proteina koje pojedete.

Sve o aminokiselinama
Kada pojedete hranu koja sadrži proteine, crevni sokovi razlažu ih u prostije delove koji se nazivaju aminokiseline. Amino kiseline koriste se kao osnovna gradivna jedinica da izgradimo sopstvene proteine koji se ugrađuju u mišiće, kosti, krv ili druge organe tela.

Proteini se ponekad opisuju kao ogrlica sa kamenčicima različitog oblika. Svaki kamenčić čini jedna amino kiselina. Ove aminokiseline mogu činiti lance hiljada različitih proteina. Naučnici u proteinima nalaze različite aminokiseline ali 22 od njih posebno su važne za ljudsko zdravlje.

Od te 22 aminokiseline, nijh 13 može organizam čoveka sam sintetisati i o njima ne morate brinuti ali vaš organizam ne može sintetisati ostalih 9 i njih dobijate iz hrane bogate proteinima. One se nazivaju esencijalne aminokiseline jer je jako važno da ih iz hrane dobijete.

Različite vrste proteina
Proteini životinjskog porekla, kao što su oni iz mleka i mesa, nazivaju se kompletnim jer sadrže sve esencijalne aminokiseline. Većina proteina biljnog porekla smatraju se nekompletnim jer im nedostaje jedna ili više esencijalnih aminokiselina. To je važno upozorenje za osobe koje ne jedu meso i mlečne proizvode ali osobe koje se hrane vegetarijanskom ishranom ipak mogu dobiti sve esencijalne aminokiseline raznovrsnom ishranom kombinujući različite bilje namirnice bogate proteinima.

Na primer, ne možete dobiti sve aminokiseline ako jedete samo kikiriki buter ali ako ga namažete na integralni hleb od celog zrna možete. Takođe, crveni pasulj neće vam dati sve što vam treba ali u kombinaciji sa integralnim pirinčem hoće. Dobra vest je i to da ne morate imati sve esencijalne aminokiseline za svaki obrok. Dokle god se hranite raznovrsnom hranom i imate različite izvore proteina, vaš organizam će iz hrane uzimati sve što mu treba.

Koliko je dovoljno?
Možete izračunati koliko vam je proteina dovoljno u ishrani ako znate svoju telesnu težinu. Svakoga dana, dete treba da pojede oko 1 gram proteina na svaki kilogram telesne težine.
Koliko proteina ima u nekoj namirnici može se videti na njenoj deklaraciji. Ali ako se neko hrani raznovrsnom hranom nije potrebno mnogo da brine. Lako je uneti u organizam dovoljno proteina i evo primera kako dete može uneti 35 grama proteina dnevno:

• 2 kašike (15 ml) sirnog namaza (7 grama)
• 1 šolja (240 ml) obranog mleka (8 grama)
• 30 grama sira (7 grama)
• 90 grama pilećih grudi (10,5 grama)
• ½ šolje (80 grama) brokola (2 grama proteina)

Naravno, vi možete izabrati svoju omiljenu kombinaciju hrane bogate proteinima.

www.kidshealth.org
     
         
  Šta znači imati preteranu telesnu težinu   Od samog rođenja, važno je koliko ste teški i ishranjeni. Možda i ne znate kolika je bila vaša težina na rođenju. Većina beba, na rođenju, ima oko 3,5 kg ali neke bebe imaju 2 kg pa i manje. Bebe rastu jako brzo i bivaju sve teže i svi su srećni jer to znači da dobro napreduju i da su sve veće i snažnije.

I dok dalje rastete, vaša telesna težina i dalje je važna. To je nešto što vaši roditelji i doktori stalno prate. Kada odete na sistematski pregled, doktor će u vaš karton upisati vašu telesnu visinu i težinu i uporediti je sa onom koju ste imali na prethodnom pregledu. Vaš doktor želi da proveri da li imate normalnu telesnu težinu jer i kad je ona manja i kad je veća, to nije zdravo i može biti problem. U sadašnje vreme, biti punačak (imati težinu veću nego što je to normalno) veći je problem nego biti pothranjen.
U poslednjih 30 godina u zemljama zapada sve je više dece sa preteranom telesnom težinom. Svako treće dete ili tinejdžer (2-19 godina) gojazan je. Gojazna je i svaka druga odrasla osoba. U našoj zemlji ovaj problem nije još uvek tih razmera ali ako se što pre nešto ne učini to se lako može i nama dogoditi.

I kod dece i kod odraslih preterana telesna težina vodi različitim zdravstvnim problemima i oboljenjima. Uz to gojazno dete može se osetiti odbačenim zato što teško može pratiti drugove u igri.

Šta znači biti punačak?
Kada se kaže da je neko punačak ili ima preteranu telesnu težinu to znači da u organizmu ima više masti nego što je to zdravo. Svi mi imamo određenu količinu telesnih masti ali kad neko ima previše to mu ugrožava zdravlje i smanjuje sposobnost da se kreće, trči i igra sa drugovima i drugaricama. Takođe, izgleda krupnije i zaobljenije od ostale dece.

Kako se to meri?
Neko može biti punačak, mršav, ili idealne telesne težine. Ne postoji savršena telesna težina koja bi svakom detetu odgovarala ali postoje rasponi prema visini i prema tome da li je u pitanju dečak ili devojčica.

Biti punačak nije samo velika brojka na skali. Doktor je prava osoba da napravi procenu o težini nekog deteta. Doktor posmatra težinu deteta uzimajući u obzir i visinu. Normalno je da višlje dete bude i teže od onog koje je niže. Verovatno je najbolje odrediti nešto što se zove indeks telesne mase (BMI).

BMI je broj koji se računski dobija iz visine i težine deteta. Dobijena brojka može se uporediti sa grafikonom uzimajući u obzir životnu dob i pol deteta. BMI ukazuje na to koliko masnoća neko ima u organizmu ali je to samo gruba procena jer su mišići teži od masti i moguće je da mišićava osoba ima veliki BMI a ne bude gojazna ili punačka. Takođe je moguće da neko ko ima nizak ili idealan BMI ima suviše masti u telu. Možete i sami izračunati svoj BMI prema formuli:
BMI = TT (u kilogramima)/ TV2 (u metrima)

Zašto neko postaje punačak ili gojazan?
Uobičajen način da neko postane punačak ili gojazan je da unosi više kalorija (iz hrane i pića) nego što sagori fizičkom aktivnošću (igranjem fudbala ili šetnjom do škole, na primer). Višak kalorija uskadišti se u telu kao telesna masnoća. Što osoba više kalorija unosi, više se masti nakupi u organizmu.

Ovaj proces lako se dogodi u modernom svetu. Ljudi provode mnogo vremena pred televizorom i kompjuterom a imaju malo vremena za vežbanje. Umesto da hodamo ili vozimo bicikl vozimo se autom ili gradskim prevozom. Deca izbegavaju časove fiskulture a kod kuce radije igraju video igrice nego sto se igraju u dvorištu. I odrasli više vremena provode sedeći za stolom i u autu nego što je to nekada bio slučaj. Ljudi žive brzo i nemaju vremena da kuvaju zdrave obroke. Jede se često u restoranima i često je jede brza hrana.

Gojaznost je često porodični problem ali to ne treba da vas obeshrabri da pravite zdrave izbore i dostignete i održite zdravu telesnu težinu. Vaše navike, šta ćete jesti i kako ćete vežbati, mogu dovesti do velikih promena. Najveći problem za većinu ljudi je kako postići dovoljnu fizičku aktivnost i fizičko vežbanje.

Kako gojaznost i povećana telesna težina može uticati na tvoje zdravlje?
Teško je dobro se osećati ako vaše telo mora nositi dodatni teret. Višak kilograma može vam otežati disanje i san. Osoba se može osećati umorno i imati razne tegobe i bolove. Može vam pogoršati raspoloženje i učiniti vas tužnim pa i ljutim. A kad se ljudi osećaju loše jedu još više jer hrana smiruje. To je loše pogotovo ako je neko već punačak.
Kad je neko punačak potrebno je da što pre potraži pomoć jer je to stanje koje vam može škoditi. Punačke osobe u većoj su opasnosti da dobiju tip 2 dijabetesa a u kasnijem životu u većem su riziku od srčanih oboljenja.

Kako se možete sačuvati da ne postanete gojazni?
Najbolji način je da ostanete pri zdravoj telesnoj težini je da budete aktivni. Možete se priključiti nekom sportskom timu. Ako ne volite timske sportove, pokušajte sa plivanjem, tenisom ili jednostavno budite aktivni u sopstvenom dvorištu. Dodatna fizička aktivnost može biti penjanje stepenicama umesto liftom, pešačenje do škole umesto vožnje. Biti aktivan znači i manje gledanje televizije i igranja video igara.
Zdrava ishrana drugi je deo brige za zdravlje. Trudite se da jedete raznovrsnu hranu i imate pet obroka dnevno koji sadrže povrće ili voće. Izaberite za piće vodu i obrano mleko a izbegavajte zaslađene, gazirane napitke. Ne postoji zabranjena hrana ali pokušajte da hranu bogatu mastima i kalorijama jedete u što manjim količinama.

Šta treba da uradite ako mislite da ste punački?
Razgovor sa roditeljima najbolji je prvi korak ako ste zabrinuti za svoju telesnu težinu. Majka ili otac mogu vam zakazati lekarski pregled. Doktor vam može preporučiti načine da promenite svoje navike u ishrani i fizičkom vežbanju. U principu, deci nije potrebna neka posebna dijeta ali dete koje je vrlo gojazno može potražiti pomoć dijetetčara ili doktora specijalizovanog za probleme sa ishranom. Zajednički moći ćete da dođete do plana koji podrazumeva ishranu zdravom hranom i redovnu fizičku aktivnost.

Šta ako je neko koga poznajete gojazan?
Ako imate prijatelja ili rođaka koji je gojazan, ne zaboravite da budete ljubazni. On ili ona, verovatno su već svesni problema. Šale i zadirkivanja mogu učiniti da se oni osećaju još gore. Umesto toga, pokušajte da ih ohrabrite time što ćete sa njima podeliti svoje znanje o zdravoj ishrani ili zajedničkim vežbanjem. Uradite to i oboje ćete biti zadovoljni onim što ćete videti u ogledalu.

www.kidshealth.org
     
         
  Da li se dijabetes može sprečiti?   Dijabetes je zdravstveni problem koji može zadesiti svako dete, bez obzira na godine ali dijabetes ne možete dobiti kao kijavicu. U nekim slučajevima dijabetes se može izbeći.

Šta je to dijabetes?
Dijabetes je oboljenje koje remeti korišćenje glukoze kao izvora energije u organizmu. Kao što vašem CD vokmenu trebaju baterije da bi radio, tako je i glukoza potrebna vašem telu da može da funkcioniše. Evo kako to radi:

1. Vi pojedete hranu
2. Glukoza iz hrane ulazi u vašu krv
3. Vaš pankreas izluči hormon koji se naziva insulin
4. Insulin pomaže da glukoza uđe u ćelije vašeg tela
5. Vaše telo dobija potrebnu energiju.

Pankreas je dugačka, pljosnata žlezda koja se nalazi u vašem stomaku i pomaže vam da varite hranu. Ona, takođe, stvara insulin. Insulin je kao neki ključ koji otvara vrata na ćelijama organizma. On dozvoljava glukozi da uđe u ćelije. Tako glukoza može prelaziti iz krvi u ćelije organizma.

Kad neka osoba ima dijabetes, njeno telo, ili ne može da stvara insulin (to je tip 1 dijabetesa) ili insulin u telu ne funkcioniše kao što bi trebalo (to je tip 2 dijabetesa). Glukoza ne može normalno ulaziti u ćelije organizma tako da nivo glukoze u krvi počinje da raste. I ako ne leče povišen šećer u krvi, ove su osobe bolesne.

Tip 1 dijabetesa ne može se sprečiti
Tip 1 dijabetesa ne može se sprečiti a doktori čak ne mogu reći ni ko će ga dobiti a ko neće.

Niko ne zna tačno zašto neko dete dobije tip 1 dijabetesa ali naučnici smatraju da to ima veze sa genima i nasleđem. Geni su kao neko uputstvo kako telo treba da izgleda i funkcioniše i prenose se od roditelja deci. Ali dobiti gen za dijabetes nije dovoljno da se dobije dijabetes. Mora se dogoditi još nešto da bi neka osoba dobila dijabetes, na primer infekcija nekim virusom.

Tip 1 dijabetesa nije zarazan i ne možete ga dobiti od nekog ili preneti nekom drugom. A ne dobija se ni zato što neko jede mnogo slatkiša.

Tip 2 dijabetesa može se sprečiti
Sa tipom 2 dijabetesa situacija je potpuno drugačija. Ponekad ovaj tip može se sprečiti. Kod tipa 2 dijabetesa pankreas i dalje proizvodi insulin ali telo na njega ne odgovara na pravi način.

Većina osoba koje imaju tip 2 dijabetesa su gojazne. U prošlosti su tip 2 dijabetes obično dobijale odrasle osobe. Danas, međutim, mnoga deca imaju tip 2 dijabetesa i to verovatno zato što su mnoga deca punačka ili gojazna.

Kako se može izbeći tip 2 dijabetesa? Jedan od načina je imati zdravu telesnu težinu. Višak kilograma otežava telu da pravilno koristi insulin. Zdrav izbor hrane i dovoljna fizička aktivnost dobar su način da se dijabetes izbegne.

Koraci ka sprečavanju tipa 2 dijabetesa
Ako želite da izbegnete tip 2 dijabetesa ili samo da budete zdraviji preduzmite sledeće korake:
  • Birajte zdravu hranu. Pokušajte da jedete hranu koja ima malo masnoća ali je bogata u drugim hranljivim materijama, vitaminima i mineralima. Evo nekih primera: Hleb od integralnog brašna i integralne žitarice, voće, povrće, mleko, jogurt, sir, posno meso i drugi izvori proteina.
  • Ograničite brzu hranu zaslađene gazirane napitke. Ako jedete suviše masti i šećera možete se ugojiti. Ako ste punački ili gojazni postoji rizik da dobijete tip 2 dijabetesa. Pokušajte da izbegavate masnu brzu hranu i zaslađene gazirane napitke
  • Ustanite i krećite se. Igrati se sa drugovima bolji je izbor od gledanja televizije ili igranja video igrica i pomoći će vam da ostanete zdravi i izbegnete tip 2 dijabetesa. Dosta kretanja sprečava nastanak dijabetesa i pomaže vam da održite zdravu telesnu težinu. Biti aktivan podrazumeva razne stvari, od šetanja psa i igranja u dvorištu do igranja fudbala ili bavljenja nekim drugim sportom. Pokušajte da se bavite nečim što će vam omogućiti da se svaki dan krećete.
  • Ako imate pitanja, pitajte. Ako ste zabrinuti za svoju telesnu težinu pitajte roditelje da vas odvedu kod doktora. Doktor će proceniti da li imate zdravu telesnu težinu i kako da je takvom održite.

www.kidshealth.org

     
         
  Tip 1 dijabetesa:
Kako se leči
?
  Deca koja imaju tip 1 dijabetesa mogu sebi pomoći da ostanu zdrava tako što će paziti na sledeće četri stvari:

• Redovno uzimaju insulin
• Hrane se zdravom hranom i poštuju plan obroka
• Redovno kontrolišu nivo šećera u krvi (glikemiju)
• Budu aktivni tako što će se igrati i redovno vežbati

Sprovoditi sve četri stvari odjednom može biti zbunjujuće jer je potrebno dosta stvari pamtiti. I kao što uvek kad nešto što nam se učini komplikovanim radimo, tako ćemo postupiti i u ovom slučaju. Napravićemo plan u kome ćemo sve zapisati. Svaka osoba sa dijabetesom i kako odrasla tako i dete treba da imaju sopstveni plan brige o dijabetesu.

Ovaj plan pomoći će vama i vašim roditeljima da radite ono što će vam pomoći da ostanete zdravi, aktivni i da se dobro osećate. Vi, vaši roditelji i vaš zdravstveni tim zajednički treba da napravite vaš plan brige o dijabetesu. Praćenje tog plana daje vam informaciju kako da budete zdravi i izbegnete kasnije zdravstvene probleme.

Injekcije insulina
Uzimanje injekcija insulina važan je način da osobe sa tipom 1 dijabetesa kontrolišu količinu šećera u krvi. Organizam glukozu dobija iz hrane koju jedemo. Glukoza se krvlju prenosi do svake ćelije u telu. Kao što su baterije potrebne vašem CD vokmenu, tako i glukoza daje telu energiju da funkcioniše.

Ali osobe koje imaju tip 1 dijabetesa ne mogu proizvesti hormon koji se zove insulin. Bez insulina, glukoza ne može ući u ćelije tako da ona ostaje u krvi i njen nivo raste. Kada neko ima povišen šećer u krvi može se jako bolesno osećati. Insulin je jedini lek koji može vratiti nivo šećera u krvi u normalne vrednosti kod osoba sa tipom 1 dijabetesa.

Kod osoba koje nemaju dijabetes, pankreas proizvodi i u krv ispušta količinu insulina koja je potrebna da bi nivo šećera u krvi bio onakav kakav treba da bude. Ali osobe koje imaju tip 1 dijabetesa ne mogu proizvesti sopstveni insulin i potrebno im je da insulin dobiju injekcijom. Osoba koja ima dijabetes, takođe, mora znati koliko insulina treba da uzme i kada da ga uzme u zavisnosti od toga šta jede i šta radi. Gde ćete naći odgovore na ta pitanja? Naravno, u sopstvenom planu za brigu o dijabetesu.

Zdrava ishrana
Kao deo svog plana za brigu o dijabetesu, deca koja imaju dijabetes treba sa jedu raznovrsnu hranu kao i sva druga deca koja žele da budu zdrava. Ali kad deca sa dijabetesom pojedu više neke određene hrane moraju joj prilagoditi dozu insulina. Ugljeni hidrati, kao što je to hleb ili testenine više će povećati nivo glikemije u krvi.

Neka deca mogu koristiti plan ishrane osobe sa dijabetesom. Ovaj plan omogućava da obroke, doručak, ručak, večeru i užine rasporedite pravilno i tako poboljšate regulaciju svog dijabetesa. Ovaj plan vas, takođe, podseća na grupe namirnica koje treba da uključite u vaš obrok i određuje količinu hrane koju treba da pojedete.

I po ovom planu dozvoljeno je povremeno pojesti neku brzu hranu i poneki slatkiš ovu hranu treba izbegavati ako imate tip 1 dijabetesa. Svako ko se zdravo hrani treba da izbegava ovu hranu jer ako se često jede može dovesti do gojaznosti a kasnije i do mnogih zdravstvenih problema kao što su to, na primer, bolesti srca. Osobe koje imaju dijabetes već su u riziku od ovih problema.

Merenje glikemije
Merenje šećera u krvi (glikemije) jedini je način da proverite kako su usklađeni doza insulina koju ste dali i hrana koju ste pojeli. Većina dece sa dijabetesom kontrolišu svoju glikemiju glukometrima i to obično tri do četri puta na dan. Neka deca glikemiju određuju i češće od toga. Ovi aparatići rade tako što im je potreban jako mali uzorak krvi. Kada određujete glikemiju morate dobiti kap krvi ubodom u vrh prsta.

Održavanje glikemije u normalnim vrednostima dovešće do toga da se dobro i zdravo osećate. Takođe, manje je verovatno da u kasnijem životu imate probleme zbog dijabetesa. Vaš zdravstveni tim reći će vama i vašim roditeljima koji nivo glikemije treba da postignete i koliko često da je kontrolišete.

Biti aktivan
Deca sa dijabetesom treba da se igraju kao i sva druga deca. Fizička aktivnost važan je deo plana brige o dijabetesu i može pomoći da se izbegnu problemi u kasnijem životu. Ali nivo glikemije može se menjati tokom fizičke aktivnosti pa deca moraju znati kako da se nose sa tim.

Vas zdravstveni tim može vam dati savete šta da radite pre, u toku i posle fizičkog vežbanja. Reći će vam šta da radite ako se ne osećate dobro tokom vežbanja. Ali sa pravom kombinacijom zdrave ishrane, merenja glikemije, uzimanja insulina aktivnosti moći ćete da budete aktivni i da se super osećate.

www.kidshealth.org
     
         
             
                   
 
 
      | Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj |  
                   
  (C) Copyright 2006-2012. Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar.       Developed by Infotrend